Zaštita cloud servisa i cloud infrastrukture

Cloud servisi su postali sastavni deo velikog broja online biznisa, pa se u organizacijama sve veći naglasak stavlja upravo na bezbednost cloud servisa i podataka koji se skladište u cloud-u. Drugim rečima, bezbednost u cloud-u više nije samo tehničko pitanje, već prioritet prilikom planiranja bezbednosne strategije vaše organizacije.

Zato ćemo u ovom tekstu predstaviti neke od najvećih pretnji koje mogu ugroziti vaše podatke u cloud-u i dati vam preporuke i neke dobre prakse kako da se od njih zaštitite.

Najveće pretnje koje mogu da ugroze podatke u cloud-u

Ransomware napadi na cloud infrastrukturu

Ransomware i druge vrste malware napada predstavljaju opasnost, kako po podatke koji se čuvaju na lokalnim računarima, tako i po podatke u cloud-u. Pojavom AI tehnologija i njihovom zloupotrebom od strane napadača, napadačima je postalo mnogo lakše da zaobiđu neke tradicionalne tehnologije zaštite, poput EDR (Endpoint Detection and Response).

U današnje vreme sajber kriminalci koriste automatizaciju i generativne AI modele kako bi masovno kreirali kampanje sa napadima koji su sve precizniji i razorniji. Tu se više ne radi samo o sporadičnim pokušajima napada, već o organizovanim kriminalnim operacijama koje koriste „ransomware-as-a-service“ modele, kao i mreže botova kako bi izvršili napade.

S obzirom da ovi napadi postaju sve češći i sofisticiraniji, važno je da ozbiljno pristupite zaštiti svojih podataka. Evo nekoliko koraka koje možete preduzeti da biste smanjili rizik:

• Redovan backup. Ne oslanjajte se samo na jednu kopiju podataka. Koristite rešenja koja omogućavaju nepromenljive (immutable) backup-e i fizički odvojene kopije (tzv. air gap), a po mogućstvu i geografski distribuirane lokacije za dodatnu sigurnost. Na mCloud platformi možete lako kreirati sigurnosnu kopiju (backup) svakog VPS-a u vidu snapshot-a celog servera. Ova funkcionalnost beleži kompletno trenutno stanje servera, uključujući sve prethodno podešene konfiguracije.
  
• Pametno čuvajte podatke. Primenite pravilo 3-2-1: tri kopije, dve na različitim uređajima, od kojih je jedna van mreže. Možete ići i korak dalje uz savremenije pristupe, kao što je 3-2-1-1-0: dodatna offline kopija i nula grešaka u verifikaciji podataka.
  
• Ograničite pristup podacima. Primena zero-trust modela i višefaktorske autentifikacije (MFA) može značajno da umanji šansu da napadači dobiju pristup, čak i ukoliko uspeju se dokopaju pristupnih podataka. Za dodatnu zaštitu predlažemo da uvedete i princip najmanjih privilegija. Realno, korisnici treba da imaju pristup samo onome što im je zaista neophodno.
  
• Koristite napredne alate za otkrivanje pretnji. Alati koji prate ponašanje u cloud-u, kao što su sistemi za detekciju anomalija i napredne analitike ponašanja korisnika (UEBA), mogu da prepoznaju rane znake ransomware aktivnosti i pomognu u pravovremenoj reakciji.
  
• Uložite u edukaciju tima. Redovna obuka zaposlenih o phishing-u, bezbednom rukovanju lozinkama, prepoznavanju socijalnog inženjeringa i drugim bezbednosnim temama može da spreči mnoge probleme pre nego što oni nastanu. U obuku obavezno uključite simulacije napada, kvizove i testove otpornosti. Nažalost, ljudska greška i dalje ostaje najslabija tačka svake organizacije.
• Uvedite proaktivni monitoring fajl sistema – alati koji detektuju iznenadne izmene ili šifrovanje fajlova u realnom vremenu mogu da zaustave ransomware pre nego što se on proširi. Naš predlog je da obavezno razmotrite i korišćenje „decoy“ fajlova koji služe kao mamac za otkrivanje napadača (tzv. honeypot pristup).

Napadi na lanac snabdevanja preko provajdera cloud servisa

Ukoliko napadači uspeju da iskoriste ranjivost u nekom softveru ili open source komponenti, oni realtivno lako mogu da dobiju i pristup sistemima svih organizacija koje tu komponentu koriste. Ali, šta se dešava kada je meta napada sam provajder cloud servisa koji opslužuje veliki broj korisnika?

Napad na lanac snabdevanja usmeren na cloud provajdera može da ima ozbiljne posledice. U slučaju da napad uspe, on napadaču omogućava pristup podacima i aplikacijama u velikom broju korisničkih naloga. Problem je i u tome što mnoge organizacije slepo veruju velikim imenima među provajderima, pa ne proveravaju njihovu bezbednost sa istom pažnjom kao ostale delove svog lanca snabdevanja. Oslanjanje na poznat brend ne sme biti zamena za temeljnu bezbednosnu proveru, jer činjenica je da nijedan sistem nije 100% imun.

Dobar primer za to su ne tako davni incidenti u kompanijama SolarWinds i Okta.

• Ukoliko niste znali, u napadu na SolarWinds 2020. godine, hakeri su ubacili zlonamerni kod u potpuno legitimno softversko ažuriranje i na taj način uspeli da dobiju pristup mrežama hiljada organizacija, uključujući i agencije američke vlade.
• U napadu na kompaniju Okta, napadači su provalili u sistem korisničke podrške i na taj način došli do pristupnih podataka klijenata. Posledica toga je bila da je potencijalno bio ugrožen veliki broj korisničkih naloga.

Samo ova dva primera pokazuju koliko ozbiljne posledice može da ima napad na jednog provajdera čije usluge koristi veliki broj kompanija.

Zato je važno da i vi proveravate svoje provajdere cloud usluga sa jednakom pažnjom kao i sve ostale dobavljače.

Evo šta to ukratko može da podrazumeva:

• Detaljna provera i redovne bezbednosne revizije svakog cloud provajdera kojeg koristite – bez obzira na to koliko je poznat ili koliko dugo s njim sarađujete. Preporuka je da proverite da li ispunjava bezbednosne standarde i zakonske propise (npr. SOC 2, ISO 27001).
  
• Uključivanje cloud provajdera u planove za reagovanje na incidente, kako biste bili spremni da brzo reagujete u slučaju napada na neki ključni servis koji koristite. Testirajte ove scenarije makar jednom godišnje.
  
• Stroga kontrola pristupa i nadzor svih eksternih servisa i integracija, jer svaka slaba tačka može da postane ulaz za napadače. Implementirajte strogo konrolisane pristupne politike, API gateway rešenja i redovno proveravajte logove pristupa.
• Vodite centralizovan registar svih trećih strana koje imaju pristup vašem sistemu – uključujući cloud provajdere, API servise i dobavljače softvera. Svaka veza ka spolja treba da bude proverena, dokumentovana i periodično revidirana. Ako nemate pun uvid u to ko vam je sve u lancu, možete smatrati da niste bezbedni.

Kada su u pitanju naši cloud servisi, važno je da napomenemo da je mCloud platforma razvijena na visoko dostupnoj infrastrukturi, što je značajno naprednije rešenje od tradicionalnih opcija, prvenstveno u pogledu redundantnosti, fleksibilnosti i skalabilnosti, kao i SLA garancija,

Napadi na veštačku inteligenciju i mašinsko učenje

Da li ste znali da čak i sistemi bazirani na veštačkoj inteligenciji (AI) i mašinskom učenju (ML), koji se sve češće hostuju u cloud-u, postaju nova meta sajber napada? Tehnike poput trovanja modela, inverzije modela i adversarijalnih primera mogu da dovedu do pogrešnog donošenja odluka i curenja osetljivih podataka. Napadi ove vrste posebno pogađaju sektore koji se oslanjaju na automatizovano odlučivanje – kao što su finansije, zdravstvo, e-commerce i sajber bezbednost.

Iako svaka tehnologija može da bude kompromitovana, AI sistemi su posebno ranjivi zbog svoje nepredvidivosti i ograničene transparentnosti – tzv. problem crne kutije – što bezbednosnim timovima otežava otkrivanje i rešavanje problema.

Sa obzirom da se primena AI tehnologija nesprestano širi, tako raste i broj prilika za sajber kriminalce. Paradoksalno, dostupnost AI alata koja podstiče razvoj i inovacije, istovremeno omogućava napadačima da lakše kreiraju sofisticiranije napade, automatizuju otkrivanje ranjivosti u cloud-u i brzo razvijaju nove varijante malware-a. Takođe, modelima se može manipulisati i spolja – unošenjem pažljivo oblikovanih podataka koji dovode do neželjenih (ili čak štetnih) odluka.

Da biste se zaštitili od ovakvih pretnji, preporučuje se:

• Korišćenje alata za upravljanje bezbednosnim stanjem AI sistema (AI-SPM), koji prate i otkrivaju probleme u vezi sa AI servisima i velikim jezičkim modelima (LLM) u cloud-u.
• Primena adversarijalnog treniranja, kako bi se modeli osposobili da bolje prepoznaju i odole napadima kroz tzv. neprijateljske primere.
• Razvijanje naprednih trening protokola za AI sisteme, koji im pomažu da ostanu otporni na zlonamerne ulaze i manipulacije, uključujući testiranje na sintetičke napade.
• Beleženje i transparentnost odluka modela, kada god je moguće, kako bi se mogla proveriti validnost AI odluka.
• Redovno analizirajte ulazne podatke za treniranje modela, jer zlonamerni podaci koji izgledaju normalno mogu vremenom iskriviti ponašanje AI sistema. Uvedite proces validacije i filtriranja pre nego što bilo koji podatak uđe u fazu treniranja.

Pogrešna podešavanja sistema

Iako se često ne uzimaju toliko za ozbiljno, pogrešna podešavanja sietema su jedan od najčešćih i najopasnijih bezbednosnih problema u cloud okruženjima. Bez obzira na veličinu organizacije, propusti kao što su preširoko postavljena prava pristupa, nezaštićena skladišta podataka (storage buckets) i nepromenjena podrazumevana (default-na) podešavanja i dalje su uzrok brojnih bezbednosnih incidenata.

Prema podacima kompanije Check Point, objavljenim u izveštaju Cloud Security Report 2024, veliki broj organizacija je iskusio bezbednosne incidente upravo zbog ovih propusta.

Kako cloud sistemi postaju sve više povezani, greške u konfiguraciji mogu da se prošire i ugroze više servisa i baza podataka istovremeno. Pritom, automatizovani procesi kao što su CI/CD (kontinuirana integracija i isporuka) mogu nesvesno da prošire te propuste na više okruženja, što može da prouzrokuje ozbiljan bezbednosni rizik.

Da biste sprečili ovakve situacije, važno je da uvedete sledeće mere:

• Koristite alate za automatizovano upravljanje konfiguracijom i nadzor bezbednosnog stanja u cloud-u (CSPM), koji mogu na vreme da otkriju i isprave greške pre nego što ih napadači iskoriste.
• Sprovodite redovne revizije i automatske provere usklađenosti sa bezbednosnim standardima (npr. CIS Benchmarks, NIST).
• Obučite tim o najboljim praksama za cloud bezbednost, jer je ljudska greška i dalje jedan od glavnih uzroka ovakvih problema.
• Dokumentujte sve konfiguracione promene i uključite change tracking u vaš DevOps proces, kako bi se moglo brzo reagovati u slučaju greške.
• Implementirajte tzv. infrastructure-as-code (IaC) politike koje sadrže bezbednosne smernice. Svaki cloud resurs treba da se kreira na osnovu unapred definisanih i verifikovanih šablona. Tako sprečavate ručna i rizična podešavanja.

Imajte u vidu da, čak i najmanja pogrešna postavka može da otvori vrata potencijalnim problemima. Iz tog razloga je prevencija ključ.

Curenje podataka

Curenje podataka je toliko poznata i česta pretnja da možda deluje da joj ovde nije mesto. Nažalost, upravo u tome je problem. Iako je dobar deo organizacija svestan ovog rizika, to ne znači da u potpunosti primenjuju mere zaštite od ove vrste napada. U cloud okruženjima, odbrana od curenja podataka postaje dodatno složenija, što zbog sve većeg obima podataka, tako i zbog naprednijih alata koje koriste sajber kriminalci.

Kako AI tehnologije sve brže napreduju, sve više se povećava količina osetljivih podataka u cloud-u. Upravo to čini cloud sve atraktivnijom metom. Napadači sada koriste AI alate koji im pomažu da zaobiđu postojeće odbrambene mehanizme. Pored toga, sve češće se oslanjaju na tehnike automatizovanog skeniranja i eksploatacije ranjivosti u realnom vremenu, što dodatno otežava zaštitu podataka.

Ono što je do sada rađeno na polju zaštite cloud servisa verovatno neće biti dovoljno već u skorijoj budućnosti. Osnovni mehanizmi zaštite i dalje treba da budu primenjeni, ali imajte u vidu da bi trebalo da primenite i neke savremene mere, kao što su:

• Jaka enkripcija podataka, kako u mirovanju, tako i prilikom prenosa između cloud okruženja, lokalnih sistema i drugih destinacija. Koristite moderne standarde enkripcije (npr. AES-256) i razmislite o prelasku na post-kvantne algoritme u budućnosti.
• Sveobuhvatno upravljanje identitetima i pristupima (IAM) uz primenu višefaktorske autentifikacije (MFA) i principa najmanjih privilegija kroz zero-trust model.
• Redovno ažuriranje softvera i zakrpe, koje se i dalje prečesto zanemaruju, iako predstavljaju osnovu dobre zaštite.
• Praćenje aktivnosti i logova u realnom vremenu, uz korišćenje SIEM i SOAR rešenja za brzu analizu i reakciju na incident.

Nebezbedni API-ji

API-ji su važni za povezivanje cloud aplikacija i sistema, ali upravo zbog te uloge predstavljaju jednu od najvećih bezbednosnih pretnji u cloud okruženju. Ako nisu pravilno zaštićeni, mogu da postanu otvorena vrata za neovlašćen pristup osetljivim podacima i sistemima. Tako jedan kompromitovan API može da izazove lančane posledice i dovede do masovnog curenja podataka, posebno ako koristi privilegovani pristup.

Kako cloud okruženja postaju složenija, tako ovaj problem postaje sve izraženiji. Brz razvoj, česta ažuriranja i integracije često dovode do toga da se bezbednost API-ja zanemari ili odloži.

Da bi se sprečilo da nebezbedni API-ji ugroze celokupnu cloud infrastrukturu, organizacije bi trebalo da uvedu jasne i sveobuhvatne bezbednosne standarde, uključujući:

• Jaku autentifikaciju, koristeći protokole poput OAuth 2.0 ili JSON Web Tokens (JWT).
• Potpunu enkripciju svih podataka koji se prenose putem API-ja (HTTPS/TLS).
• Vođenje evidencije svih API-ja (API inventory) i aktivno praćenje njihove upotrebe.
• Redovne bezbednosne provere i penetracione testove, kako bi se ranjivosti otkrile pre nego što ih iskoriste napadači.
• Rate limiting i detekcija anomalija, kako bi se zaustavili pokušaji preopterećenja ili automatizovanih napada.

Phishing i deepfake pretnje

Phishing je oduvek bio omiljena taktika sajber kriminalaca, ali sa pojavom AI tehnologija ova vrsta napada postaje još opasnija. Napadači već sada mogu da kreiraju izuzetno uverljive phishing mejlove, sa savršenom gramatikom i ličnim detaljima, što ih čini izuzetno teškim za prepoznavanje – čak i za pažljive i obučene zaposlene.

Još veća pretnja dolazi sa porastom korišćenja video i audio deepfake tehnologije, koja omogućava napadačima da savršeno realno imitiraju glas i lik osoba u koje imate puno poverenje (npr. direktora ili kolege). U okruženju gde se većina komunikacije odvija putem video konferencija i e-mail-a, ovakvi napadi mogu da budu izuzetno uspešni.

Pored toga, AI omogućava napadačima da istovremeno pokrenu hiljade ciljanih napada, pri čemu svaki e-mail može da bude posebno prilagođen, kako bi se postigao što veći efekat. Ovo znači da čak i male hakerske grupe mogu da izvode masovne napade bez tehničkog znanja.

Iako ne postoji čarobno rešenje za phishing, deepfake i druge oblike socijalnog inženjeringa, primenom odgovarajućih mera možete bar donekle da umanjite njihov negativan efekat:

• Obuke zaposlenih koje su prilagođene savremenim oblicima napada – važno je da niko više ne veruje automatski u nečije ime, glas ili lice.
• Napredni sistemi za detekciju phishinga zasnovani na AI, koji analiziraju sadržaj e-mail-a, priloge i linkove u potrazi za znakovima prevare.
• Višeslojna odbrana, koja kombinuje analitiku SOC timova, phishing obaveštajnu analizu i ljudsku ekspertizu – jer napredne prevare često mogu proći neopaženo, čak i pored automatizovanih alata.
• Protokoli za verifikaciju identiteta, posebno u slučaju neobičnih zahteva (npr. traženje uplata, promena lozinki ili pristupa podacima).
• Uvedite verifikacione protokole za e-mail, kao što su SPF, DKIM i DMARC, kako biste sprečili napadače da šalju poruke sa lažnim adresama koje izgledaju kao da dolaze od vas. Zaposlene naučite kako da provere zaglavlje mejla i „hoveruju“ mišem nad linkovima pre nego što kliknu.

Za više informacija na temu zaštite od phishing-a, preporučujemo da pročitate Kako da ne postanete žrtva phishing prevare.

Distributed Denial-of-Service (DDoS) napadi

DDoS napadi su već decenijama prisutni u sajber prostoru, a u kontekstu cloud bezbednosti mogu da predstavljaju posebno ozbiljan izazov. Iako cloud platforme imaju mogućnost da automatski skaliraju resurse kako bi se prilagodile izuzetno velikim količinama saobraćaja, upravo ta fleksibilnost može da dovede do velikih operativnih troškova, jer se cloud resursi plaćaju po korišćenju.

Cloud sistemi imaju složenu infrastrukturu bogatu API interfejsima, što u određenoj meri otežava odbranu. Pogrešna podešavanja od strane korisnika dodatno povećavaju ranjivost, a s obzirom na to da cloud često služi za upravljanje velikim skokovima u saobraćaju, korisniku može da bude teško da razlikuje normalan rast opterećenja od zlonamernog saobraćaja.

Kako se upotreba cloud servisa i aplikacija sve više širi, tako raste i pretnja od DDoS napada. Napadači već koriste veštačku inteligenciju i mašinsko učenje kako bi kreirali složenije i prilagođenije obrasce napada, koji se u realnom vremenu prilagođavaju odbrambenim merama žrtve.

Za zaštitu cloud resursa od savremenih DDoS napada, organizacije bi trebalo da primene sledeće strategije:

• Korišćenje DDoS zaštitnih servisa koje nude cloud provajderi, osmišljenih da apsorbuju i ublaže velike napade.
• Rate limiting, kojim se ograničava broj zahteva koji mogu da dođu od jednog korisnika ili aplikacije.
• Geo-blokiranje i IP filtriranje, radi blokiranja saobraćaja iz poznatih zlonamernih izvora ili regiona.
• Skalabilna arhitektura, kojom se opterećenje raspodeljuje između nezavisnih komponenti i time izbegava jedna tačka kvara.
• Neprekidno praćenje i analiza saobraćaja, kako bi se na vreme prepoznali neobični obrasci koji mogu da ukažu na nadolazeći napad.
• Redovno stres testiranje, kojim se simuliraju DDoS uslovi radi procene efikasnosti odbrambenih strategija i otkrivanja slabih tačaka u sistemu.
• Razmislite o „anycast“ mrežnoj arhitekturi, kojom se saobraćaj automatski usmerava ka najbližem dostupnom serveru – to pomaže da se napadi „rasprše“ i ne preopterete jedno čvorište. Takođe, koristite CDN (Content Delivery Network) kao dodatni sloj zaštite.

Ukoliko želite da saznate više o tome kako da umanjite rizik i štetu od DDoS napada, predlažemo da pročitate naš tekst pod nazivom DDoS ofanziva.

Pretnje unutar organizacije

Iako se često u zaštiti od napada fokusiramo na pretnje spolja, moramo da imamo u vidu da ozbiljan rizik dolazi i iznutra – bilo da je reč o nenamernim greškama zaposlenih, lošim bezbednosnim navikama, ili o zlonamernim radnjama pojedinaca sa legitimnim pristupom.

Ovakve pretnje su posebno opasne jer ih je teško otkriti. U pitanju su korisnici koji već imaju pristup sistemima, pa tradicionalni alati za zaštitu perimetra često ne uspevaju da ih detektuju. Ove pretnje mogu rezultirati curenjem podataka, sabotažom sistema ili čak trajnim kompromitovanjem cloud infrastrukture.

Kako se zaštititi od pretnji unutar organizacije:

• Ograničite pristup prema principu najmanjih privilegija – svaki zaposleni treba da ima pristup samo onome što mu je potrebno za rad, ni više ni manje.
• Koristite role-based access control (RBAC) – pristup se ne dodeljuje pojedinačno, već prema jasno definisanim ulogama u okviru organizacije.
• Uvedite „just-in-time“ pristup – dodeljivanje privilegija samo kada su stvarno potrebne i automatsko njihovo ukidanje nakon što isteknu.
• Implementirajte UEBA (User and Entity Behavior Analytics) – alati koji analiziraju ponašanje korisnika i detektuju sumnjive aktivnosti koje odstupaju od uobičajenih obrazaca.
• Koristite DLP (Data Loss Prevention) rešenja, kako biste nadgledali i kontrolisali kretanje osetljivih podataka, sprečili njihovo nenamerno ili namerno curenje.
• Redovno edukujte zaposlene o bezbednosnim rizicima, naročito u vezi sa deljenjem pristupa, rukovanjem poverljivim informacijama i prepoznavanjem potencijalno rizičnih situacija.
• Testirajte planove za reagovanje na incidente unutar organizacije, kao što biste to učinili za spoljne napade – uključujući forenzičke analize i upravljanje reputacijom.

Kao što smo pomenuli, pretnje unutar organizacije nisu uvek rezultat loše namere – često su posledica nepažnje ili nedovoljnog razumevanja bezbednosnih politika. U svakom slučaju, posledice mogu biti jednako ozbiljne.

Kako da se nosite sa cloud pretnjama

Ako ste do sada razmišljali: „Ma cloud je stabilan, to koristi pola planete, ne može meni da se desi ništa loše“ – vreme je da tu misao zamenite malo realnijom: „Cloud je moćan – ali i ranjiv ako ga ne čuvamo kako treba.“

Bezbednost u cloud-u više nije nešto što rešavate jednom godišnje. To je svakodnevna praksa, način razmišljanja i alat koji mora stalno da radi. A kako stvari trenutno stoje, u budućnosti će biti još izazovnije. Drugim rečima, više AI-a, više podataka, više napada i više odgovornosti.

Zato vam donosimo predlog nekoliko dobrih praksi koje bi trebalo da razmotrite ukoliko želite da se uspešno nosite sa cloud pretnjama.

1. Redovno proveravajte svoju infrastrukturu

Kao što sa vremena na vreme proverite da li prokišnjava krov, tako bi trebalo i da pregledate svoje cloud okruženje. Da li su vam pristupi preširoki? Da li imate plan za incidente? Ima li starih lozinki koje niko ne koristi, ali još rade? Prepoznajte slabosti pre nego što to učine napadači.

2. Ne radite sve sami – birajte dobre partnere

Cloud bezbednost nije posao za jednog čoveka. Potrudite se da sarađujete sa stručnjacima koji znaju šta rade. Kvalitetni partneri vam pomažu da ne razmišljate o svemu sami – već da imate s kim da podelite teret.

3. Uvedite stalni nadzor

Vidljivost je ključ. Ako ne znate šta se dešava u vašem okruženju – ne možete ni da reagujete. Uvedite alate koji beleže aktivnosti, analiziraju saobraćaj i javljaju ako nešto odstupa od uobičajenog. Bezbednosni problemi retko nastanu bez upozorenja – pitanje je samo da li ih neko primeti na vreme.

4. Šifrujte sve, svuda, uvek

Ako podaci putuju, neka budu zaštićeni. Ako stoje – takođe. Enkripcija nije stvar prestiža, već osnovne digitalne higijene. Proverite da li koristite moderne protokole i redovno ih ažurirajte.

5. Testirajte svoj plan za krizne situacije

Imati plan za reagovanje na incidente je dobro. Testirati ga – još bolje. Napravite simulaciju napada, proverite koliko brzo reagujete, šta vam nedostaje i gde se zapinje. Kad dođe pravi incident, već ćete imati refleks.

6. Pristup ne znači automatsko poverenje

Implementirajte politiku pristupa koja se zasniva na principu „daj samo ono što je potrebno“. Uvedite višefaktorsku autentifikaciju. Nemojte nikada verovati sistemu samo zato što je “unutra“ I unutra mogu da budu napadači.

7. Proveravajte svoje dobavljače

Vaš cloud provajder je deo vaše bezbednosne priče. Ako on padne, pada i deo vašeg sistema. Zato proverite – redovno – da li vaš provajder poštuje standarde, da li primenjuje dobre prakse i da li je spreman za krizu.

8. Upoznajte se s regulativama i držite korak sa promenama

Propisi se stalno menjaju, a kazne za neusklađenost znaju da budu ozbiljne. Ali osim što vas štite od kazni, regulative vas vode ka boljoj bezbednosti. Iskoristite ih kao alat – ne kao teret.

9. Uvedite zero-trust pristup

Zaboravite staro pravilo „unutra je sigurno, spolja je opasno“. Danas se sve proverava. Svaka konekcija, svaki zahtev, svaki korisnik. Ne znači da ne verujete nikome – već da proveravate svakoga, uvek.

10. Ljudi su najvažniji (i najslabiji) deo sistema

Obučeni i svesni zaposleni mogu zaustaviti napad jednim klikom. Ili ga pokrenuti, isto tako. Uložite u njihovo znanje. Naučite ih da prepoznaju phishing, da ne dele lozinke, da koriste zdravorazumske metode zaštite. Ako imate jaku ljudsku liniju odbrane, sve druge tehnologije će biti mnogo efikasnije.

Zaključak

Cloud bezbednost je postala kritično važna za svaki ozbiljan onlajn biznis, budući da obuhvata zaštitu podataka, infrastrukture i servisa koji sve češće zavise od naprednih cloud rešenja. Napadi poput ransomware-a, zloupotrebe veštačke inteligencije, curenja podataka i kompromitovanih API-ja zahtevaju stalnu pažnju i redovnu proveru bezbednosnih postavki.

Pored toga, napadi na lance snabdevanja i provajdere cloud usluga pokazuju da kompletna bezbednost zavisi i od toga koliko pažljivo proveravamo sve spoljašnje partnere i servise koje koristimo.

Ipak, najveći izazov često leži u ljudskom faktoru. Bez odgovarajuće edukacije i jasno definisanih privilegija, čak i najnaprednija tehnologija može biti uzaludna. Zato je ključno uvesti višeslojne zaštitne mere, redovno pratiti potencijalne pretnje i ulagati u kontinuiranu obuku zaposlenih. Na taj način će cloud, uz sve navedene izazove, ostati sigurno i pouzdano okruženje za razvoj i vaše poslovanje.