mDay 2019 – Po sedmi put sa mCloud-om

Poslednjeg dana novembra u Beogradu je održano sedmo izdanje Developers’ mDay konferencije u organizaciji mCloud-a. Definitivno se mDay pretvorio u jednu lepu tradiciju, a mislim da kvalitet jedne konferencije, pored njene trajnosti i redovnosti, najbolje definiše to što od početka do kraja dana predavanja prati praktično isti broj ljudi. Prisustvovao sam brojnim konferencijama na kojima se plaćala kotizacija, pa je neretko pola predavanja bilo sa tek simboličnom publikom. Međutim, organizatori mDay-a su prethodnih godina došli do prave formule kako da dobiju sadržajnu i zanimljivu konferenciju koja će držati pažnju publike. A ta publika i nije toliko homogena kako bi se iz onog Developers’ dela naziva konferencije dalo naslutiti – tu su, između ostalih, i sistem administratori, pa je onda neizbežno da toko dana bude i „bockanja“ na temu ko je u IT hijerarhiji važniji.

Developers' mDay 2019. u Beogradu

Ali da se vratimo na formulu uspeha. Jeste konferencija besplatna, ali sadržaj je taj koji daje povod ljudima da se vraćaju mDay-u, odnosno da iz godine u godinu vidimo i nova lica. A za sadržaj su i ovog puta u velikoj meri bili zaslužni sami slušaoci, pošto su u prethodnih mesec i nešto dana imali priliku da odaberu teme kroz ankete na društvenim mrežama gde se okuplja dev zajednica – kao što su PHP SrbijaWordPress Srbija, Laravel Srbija… Tako smo ove godine pored tema namenjenih developerima mogli da slušamo i predavanja posvećena „vrućim“ IT trendovima kao što su IoT ili BigData. Ostaje žal samo za predavanjem Dragana Pleskonjića, koje sam moram priznati i sam najviše očekivao pošto je trebalo bude reči o veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju i gde se tu nalazi Srbija. Dragan je na žalost bio sprečen da dođe, ali nadamo se da ćemo već na sledećem mDay-u imati priliku da čujemo od njega aktuelne i zanimljive informacije. 

Da krenemo u tradicionalni pregled mDay konferencije. Nakon prošlogodišnjih izleta u Banja Luku i Novi Sad, ponovo smo se okupili u Beogradu. Za mesto „zločina“ odabran je odličan ambijent u Dunavskoj ulici (prošle godine smo bili na Ribarcu kraj Dunava, pretprošle u Beogradu na brodu na Dunavu, tako da i tu imamo jednu „tajnu“ vezu) u prostoru Just & Lobby. Datum održavanja je, kao što pomenuh na početku, bio 30. novembar. Imali smo dakle odličan prostor za dešavanje, vrhunske uslove, dobre predavače i teme, a za okrepu su ove godine bili zadužene krofne iz Slatkoteke, neiscrpne zalihe Black ‘n’ Easy kafe i osvežavajućih Knjaz Miloš i Coca Cola napitaka. I naravno, uz popodnevni program obezbeđeno je takođe tradicionalno pivo – ovog puta Jelen. I da ne zaboravim još jednu važnu stvar, mCloud je podršku u organizaciji konferencije imao u Fondaciji „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ i firmi SuperAdmins.

Ukoliko vas zanima da pogledate snimke predavanja sa ovogodišnjeg mDay-a to možete da učinite putem priložene YouTube plejliste:

A na ovom linku možete da bacite pogled i na kompletnu foto galeriju sa događaja: mDay 2019 foto galerija.

Ako pre toga pak želite da „protrčite“ kroz sadržaj mDay-a onda nastavite dalje da čitate ovu reportažu. Samo da pomenem da kod svakog predavača možete pronaći i link za skidanje prezentacije. Pa da krenemo redom.

Reči dobrodošlice, uputila je Jelena Opačić, direktorka mCloud-a. Ona se ukratko osvrnula na program konferencije i na novosti iz ponude ove kompanije. To se pre svega odnosi na paletu proizvoda usmerenih ka developerima, a koji su osmišljeni na osnovu brojnih anketa i razgovora koji su obavljeni u prethodnom periodu na sličnim konferencijama u zemlji i regionu. Tako se došlo do palete Cloud Ready servera. U pitanju su preinstalirani serveri koji stižu sa najnovijim verzijama softvera koje možete odmah koristiti. Ovaj tip servisa je unmanaged, ali korisnicima omogućava brz početak rada sa željenim sofverom. Ponuda trenutno pokriva Docker, LAMP, LEMP, WordPress i WordPress multisite, ISPManager, aaPanel, Centos Web Panel, ISPconfig, Virtualmin, Webmin, NextCloud servere. Naravno, više informacija o ponudi naći ćete na mCloud sajtu, ali svakako je reč o ponudi koja će biti veoma zanimljiva brojnim korisnicima. Jelena se u svom kratkom obraćanju osvrnula i na brend Plus hosting, koji je negde u vreme prošlogodišnjeg mDay-a postao deo mClouda. Plus hosting nastavlja i dalje da radi pod svojim brendom nudeći zaseban set web funkcija, pre svega vezanih za Shared Web Hosting.

Kao što smo već navikli, za mDay ne može da se kaže da je počeo dok na scenu ne izađe Bogdan Kecman iz Oracle-a i ne krene njegova razigranu priča kroz koju nas na sjajan način provede kroz svet baza podataka. Toliko važnu temu koju je teško spakovati u pitko i sažeto izlaganje za ovakav tip konferencije Bogdan je i ovog puta lepo prilagodio. Konretno njegova priča se ove godine odnosila MySQL 8.0 najnovije i izuzetno značajno unapređenje najpopularnije baze podataka za web razvoj. Osmica je donela brojna unapređanja na koja se, kao što je Bogdan znalački skrenuo pažnju, čekalo već jako dugo. Detaljan pregled možete naći u njegovoj prezentaciji i u snimku sa konferencije, a ovde ću pomenuti da taj „džinovski skok“ za SQL donosi podršku za window funkcije, za CommonTableExpressions, Unicode 9.0, značajno unapređene performanse, nove JSON funkcije koje se bave JSON tipovima podataka i još mnogo toga. Šta znači izlazak MySQL 8.0 najbolje opisuju sledeće Bogdanove reči: „Sa osmicom smo preskočili SQL-92, preskočili smo milion stvari koje su nas vukle nazad još iz vremena devedesetih i MySQL-a 3.22“. (preuzmite prezentaciju i pogledajte video).

Drugo predavanje održao je Dragutin Ćirković iz mCloud-a koji nas je upoznao sa lepotama koje donosi HTTP/3. Na očigledno pitanje „čemu sad priča o HTTP/3 kad ni dvojka nije počela da se primenjuje“ Dragutin je odmah na početku dao odgovor. Sve zavisi od toga čime se bavite i kakvu web aplikaciju imate. Blagodeti novog standarda osetiće oni koji imaju veoma posećen sajt sa velikim protokom, kod kojeg je značajna svaka ušteda na saobraćaju. Inače, najveća razlika između HTTP/2 i HTTP/3 je uvođenje QUIC-a u ovaj potonji i koji je za njega specifično i razvijen. U pitanju je transportni protokol koji je razvio IETF na bazi Google-ove verzije QUIC-a. Jedan od primera poboljšanja koje pruža ovaj protokol ogleda se u HTTPS prenosu. Preko uobičajenog TCP+TLS ima značajno kašnjenje zbog brojnih dodatnih slanja i primanja (ping-pong) paketa između pošiljaoca i load balancera. Tu se može pojaviti kašnjenje od 200 do 300 ms, dok Quic spušta tu vrednost na 100 prilikom prvog povezivanja na server, odnosno na 0 kod ponovljene konekcije. (preuzmite prezentaciju i pogledajte video)

Prvi blok zatvorio je Nikola Krgović iz firme Twin Star Systems pričom o Big Data iz ugla developera. Nikola je nakon kratkog uvoda u kojem se osvrnuo na istoriju promena koje su glomazne elektronske računske centre transformisale u data centre, odnosno u centre za obradu digitalnih podataka, svoju priču usmerio ka praktičnijim oblastima. Uz podsećanje na popularne analitičke alate za prikupljanje podataka o sajtovima, Nikola se osvrnuo i na to kako se izboriti sa „šumom“ u podacima, odnosno šta je to što ima suštinsku i dugoročnu važnost u podacima koji se prikupljaju, a šta je ono što se može odbaciti zbog svoje ograničene i kratkotrajne vrednosti. Nikola se potrudio i da pruži neke savete vezane za to kako da se korišćenjem pristupačnih alata dođe do upotrebljivih analiza podataka uz uštedu vremena i novca. (preuzmite prezentaciju i pogledajte video).

Nakon kratke pauze za okrepljenje usledio je novi blok od tri predavanja. Prvi je reč imao Adrian Smijulj iz kompanije Webiny. S obzirom da je reč o kompaniji koja se specijalizovala za pružanje alata, procesa i pripremljenih aplikacija namenjenih developerima koji se bave razvojem aplikacija u serverless okruženju bilo je svakako korisno čuti kakvo je njihovo iskustvo bilo kada su birali tehnologije i rešenja na kojima će oni sami raditi. Serverless je termin koji se odnosi na činjenicu da korisnik u ovom okruženju nema potrebe da brine za svoju infrstrukturu već da može da se posveti rešavanju poslovnih problema. To naravno ne znači da ne postoje serveri, već se cloud provajder bavi radom servera i dinamički upravlja alokacijom računarskih resursa. Serverless i pored brojnih prednosti ima i određenih mana, a poseban izazov predstavlja implementacija SEO koja se u slučaju renderinga na strani servera može pretvoriti u noćnu moru. Naravno, rešenje postoji, a Adrian se potrudio da taj aspekt do kraja izanalizira kroz primer firme iz koje dolazi. (preuzmite prezentaciju) i pogledajte video).

Sledeće predavanje je bilo još jedno od onih koja naizgled nemaju veze za web developerima. Međutim IoT je fenomen koji se neizbežno širi i tek se očekuje, sa razvojem 5G mreža, da će doživeti pun zamah. Dejan Bosanac iz firme Red Hat posvetio je svoju priču izazovima koje IoT postavlja pred cloud infrastrukturu. Ono što prvo pada u oči je ogroman broj uređaja koji bi trebalo da šalju podatke, a pored njihove brojnosti još veći izazov je činjenica da se istovremeno razvijaju različiti API-ji što nimalo ne pomaže kada sve te podatke treba obraditi. Dejan je dobar deo prezentacije posvetio projektu Eclipse Hono koji zajednički razvijaju Bosch i Red Hat, uz brojne druge saradnike. U pitanju je platforma otvorenog koda koja radi na Kubernetes i OpenShift-u, a pruža unifroman API za interakciju sa milionima uređaja povezanih na cloud preko arbitriranih protokola. Dejan je pružio osnovne informacije o gradivnim elementima Hono-a, njegovoj arhitekturi, načinu na koji se upravlja uređajima, telemetriji i izdavanju komandi i kontroli uređaja. (preuzmite prezentaciju) i pogledajte video).

Dijana Milutinović iz Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ imala je reč u trećem predavanju u ovom bloku. Iako rad RNIDS-a ne deluje kao nešto što bi bilo od prevelikog interesa za developere, ona se potrudila da sažeto i pitko izloži osnovne informacije vezane za RNIDS. Na kraju krajeva za web developere je ipak od značaja da razmišljaju o pitanjima vezanim za domene pošto dolaze u priliku da svoje klijente savetuju u vezi sa time na kakvim adresama će držati svoje sajtove i web aplikacije. Naravno kada je reč o našoj zemlji i subjektima koji posluju na teritoriji Srbije ono što predstavnici RNIDS-a često ističu su prednosti koje donosi upotreba domaćih internet domena – to se pre svega odnosi na .RS, ali se nikako ne sme zaboraviti ni ćirilički .SRB domen. Domaći domeni pružaju bolju vidljivost zbog prednosti koju imaju u lokalnim pretragama i pružaju i veću raznovrsnost u pogledu slobodnih naziva domena. Uz to su i bezbedniji s obzirom na brojne načine na koje je moguće zaštiti naziv domena i na kraju krajeva dostupniji su pošto uslugu pružaju lokalna preduzeća i institucije. (preuzmite prezentaciju) i pogledajte video).

Nakon Dijaninog predavanja usledila je i nešto duža pauza za ručak, što je ujedno bila prilika i za druženje i razmenu mišljenja o prethodno odslušanim predavanjima. A kada su se „utisci“ sa pauze slegli došlo je vreme za još jedan krug predavanja, nakon kojeg je usledio i „kulturno-umetnički“ program i neizbežna panel diskusija. Ali pre završnog kruga poslušali smo još dva zanimljiva predavanja.

Dakle, drugu polovinu mDay-a otvorio je Rastko Vasiljević iz kompanije SuperAdmins. S obzirom na široku ekspertizu „Super administratora“ njihova predavanja uvek vredi pažljivo ispratiti, što je i ovog puta bio slučaj. Rastko je pradstavio zanimljiv i veoma aktuelan koncept infrastrukture kao koda (što bi otprilike bio bukvalan prevod za Infrastructure as code ili skraćeno IaC) čiji se počeci vezuju za 2006. godinu i lansiranje AWS elastičnog cloud-a i 1.0 verzije Ruby on Rails. U pitanju je proces upravljanja i rezervisanja računarskih data centara kroz fajlove sa mašinski čitljivim definicijima, umesto kroz standardno konfigurisanje fizičkog hardvera ili interaktivne konfiguracione alate. Kako je naveo Rastko, prednost ovakvog pristupa ogleda se kroz konzistentnost, efikasnost, bržu primenu, bolje praćenje promena, bolju dokumentaciju i, što je u današnje vreme posebno važno, smanjenje troškova. Pri tome se fokusirao na primer Ansible-a koji u okviru IaC primene nudi neke korisne prednosti poput jednostavnosti, push system, modularnost, i pri tome je pisan u popularnom Python-u. Pored teorijskog dela Rastko je publici prikazao i kratak demo u kojem je predstavio proces testiranja upotrebom Molecule-a. (preuzmite prezentaciju) i pogledajte video).

I tako mic po mic stižemo polako i do kraja ovogodišnjeg mDay-a. Poslednje „ozbiljno“ predavanje donelo nam je zanimljivu temu – Developers vs Sysadmins: kako se bolje razumeti. Zvonimir Gembec, osnivač Plus hostinga, a danas CEO mlade kompanije Sysbee koja posluje u okviru DHH grupe, dotakao se te večne teme ljubavi i mržnje koja vlada između administratora i developera. Posebno je začinio priču kada je postavio pitanje: „Trebamo li uopće sysadmine u 2019?“, pošto jelete developeri znaju održavati i kompleksnije sisteme, a i najbolje znaju šta im je potrebno. Jedan sistemaš je dovoljan u dev timu, zar ne? Ali onda dođe trenutak da se proizvod iznese u stvarni svet i među prave korisnike, da treba da radi 24/7/365 i da malo-malo naiđu neke posebne akcije koje preopterete resurse. A šta ako se sistemaš razboli, udari ga autobus ili prosto ode na godišnji odmor? Ko će onda da se bavi rešavanjem problema, bezbednošću, nadogradnjama, upravljanjem mrežom i bazama, sertifikatima i još koječime? Zvonimir je zatim opisao kako bi trebalo da izgleda uloga sistemaša, dobra komunikacija kojom se rešavaju problemi, ali sistem tehničke podrške koji izlazi na kraj sa manje bitnim zahtevima i ostavlja prostora da se brzo rešavaju zaista kritični događaji. (preuzmite prezentaciju) i pogledajte video).

Po završetku trećeg bloka predavanja i kratke pauze ušli smo u samu završnicu mDay-a. Prvo su na scenu izašli Srđan Dinčić i Ivan Nikolić, dvojac poznat svima koji prate standup scenu u Srbiji. Iako su potpuni laici kada je reč o temama kojima se bavila konferencija obojica su se sjajno snašli tokom improvizacije u kojoj su „glumili“ developera i sysadmina. Pri tome su toliko simpatično „lupetali“ da su do suza doveli kompletnu publiku (mislim na suze od smeha ne od muke). Naravno da je besmisleno da prepričavam njihov nastup, tako obavezno pogledajte snimak sa mDay-a. Doduše atmosfera neće biti ista, ali šta da se radi – sledeći put pamet u glavu pa pravac na mDay da pratite program uživo i na licu mesta.

Na samom kraju mDay-a ostalo nam je još da čujemo učesnike tradicionalne panel diskusije „GrowIT“. Nemanja Ognjanović iz Ringier Axel Springer, Milan Popović iz Navus, Boris Ceranić iz Catena Media, Nikola Obradović iz NO Solutions i moderator Aco Gagić iz GrowIT, pokušali su da odgovore na neka „teška“ pitanja koja more domaću IT scenu. Prvi deo razgovora odnosio se na priču o tome kako se određuje ko je junior, ko medior, a ko senior, i šta je to što definiše razliku između i njih, odnosno šta je potrebno posedovati od znanja i iskustva da bi za nekog developera moglo da se kaže da je senior. Bilo je reči i o tome da li je i koliko važno formalno obrazovanje za nečiju IT karijeru. Ovaj deo razgovora je bio zanimljiviji pošto su neki od učesnika panela imali akademsko obrazovanje dok su neki praktično samouki. U principu su se složili da formalno obrazovanje nije presudno za nečiju karijeru, ali da može biti od pomoći pre svega u pogledu struktuiranja nečijeg znanja, sticanja navika rada u timu, ali i lakšeg pristupa informacijama koje se mogu dobiti od profesora i kolega. Sa druge strane oni koju nisu prošli formalno obrazovanje često su bili prinuđeni da sami dolaze do odgovora i to na mnogo teži način. Od ovog panela smo ipak dosta više očekivali u drugom delu kada se povela priča o novim propisima vezanim za paušalce i kako bi to moglo uticati na razvoj IT sektora u Srbiji. Iako je ova tema uzburkala javnost prethodnih nedelja ovog puta nismo imali posebno žustru diskusiju i osim jedne konstatacije iz publike da je novi zakon donet pre svega da bi se popunio budžet, manje više je zaključak panela da ćemo posledice tek videti, ali da ipak ne očekuju egzodus developera iz Srbije niti IT kompanija. (Pogledajte snimak).

Eto to bi ukratko bilo sve što se tiče ovogodišnjeg mDay-a. Mislim da neću pogrešiti ako navedem da su prisutni u velikoj većini bili prezadovoljni sadržajem konferencije i da je ona ispunila sva očekivanja. Na kraju ostaje nam da čekamo sledeću jesen i mDay 2020 za koji verujem da će biti još bolji – organizatori su nas u svakom slučaju navikli da podižu standard iz godine u godinu.

Slični postovi:

Bez komentara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *