Linux kernel i njegove funkcije

Linux kernel je glavna komponenta Linux operativnog sistema i njegov glavni interfejs između hardvera i njegovih procesa. On postoji unutar operativnog sistema i kontroliše sve glavne funkcije hardvera, bez obzira da li je u pitanju telefon, laptop, server ili bilo koja druga vrsta računara.

Funkcije kernela

Kernel ima četiri glavna zadatka:

1. Upravljanje memorijom: Vodi računa o tome koliko je memorije u upotrebi, gde se koristi i za koji zadatak.
2. Upravljanje procesima: Kreira, kontroliše i uništava procese
3. Upravljanje uređajima: Ponaša se kao posrednik između hardvera i procesa
4. Sistemski pozivi i sigurnost: Od procesa prima sistemske pozive

Kernel se nalazi u pozadini svega pa je za korisnika transparentan. Sve što korisnik radi dešava se u njegovom korisničkom prostoru. Aplikacije kao što su browser i sistemski alati komuniciraju sa kernelom putem SCI-a (system call interface).

Da bismo bolje razumeli ulogu kernela, ceo Linux sistem možemo posmatrati kao tri sloja:

• Hardver – fizička mašina koja predstavlja osnovu sistema, sačinjena od memorije (RAM) i procesora (CPU), kao i od mnogih drugih uređaja kao što su skladište podataka, mrežni adapter, grafički adapter..i dr.
• Linux kernel – jezgro operativnog sistema. Njegov softver je smešten u memoriji odakle komunicira i daje instruckcije CPU-u.
• Procesi – aktivni programi kojima upravlja kernel. Oni čine korisnički prostor i poznatiji su pod skraćenim nazivom procesi. Kernel dopušta ovim procesima da međusobno direktno komuniciraju (poznatiji kao IPC (inter-process communication)).

Gde da pronađete kernel

Sve Linux distribucije dolaze sa integrisanim kernelom, koji može biti ažuriran kroz distribuciju. Taj kernel je baziran na osnovnom kernelu pod nazivom Vanilla koji se distribuira od strane Linusa Torvaldsa i sa servera organizacije pod nazivom Kernel.org. Na taj način možemo brzo pristupiti različitim repozitorijumima gde se ovaj kernel nalazi.

Ukoliko želite da instalirate ovaj kernel, morate da ga preuzmete i konfigurišete ga ručno. U pitanju je malo komplikovanija procedura za koju je potrebno naprednije poznavanje Linux-a. Početnicima i manje naprednim korisnicima preporučujemo da ažuriranje kernela rade putem izabrane distribucije.

Kernel u Androidu

Android koristi jednu varijaciju Linux kernela, ali je u osnovi to takođe kernel koji se nalazi u jezgru sistema i na isti način predstavlja most između hardverskih komponenti i aplikacija.

S obzirom da je odgovoran za posredovanje između hardvera i sistema, Android kernel uključuje i seriju vitalnih komponenti kao što su ekranski kontroleri, audio kontroleri, integrisani foto-aparati itd.

Kernel proizveden od strane drugih prozvođača može da uključuje i poboljšanja performansi, kao i podršku za neke funkcije kernela koje nisu uključene u fabrički kernel.

Za većinu Andorid korisnika verzija kernela i nema nekog posebnog značaja, s obzirom da se ona distribuira sa poslednjom verzijom sistema (ili ROM-a) koji je instaliran na uređaju. Važno je imati na umu da kod Andoid verzije kernela veći broj u oznaci verzije ne znači obavezno i nešto bolje. Razlog leži u tome je što je Android kernel načelno zasnovan na tri verzije Linux kernela: 3.4, 3.10 i 3.18. Iz tog razloga nema mnogo smisla instalirati verziju kernela sa većim brojem, nego treba pre svega obratiti pažnju na optimizaciju performansi i poboljšanju upravljanja životnim vekom baterije.

Zaključak

Možemo zaključiti da je kernel srce Linux-a i ujedno jedan od najvećih i najvažnijih projekata razvoja softvera otvorenog koda. Mnoge velike kompanije poput IBM-a, Google-a, red Hat-a i Texas Instruments-a učestvuju u njegovom razvoju. Jedna od glavnih prednosti Linux kernela je to što je moguće ažurirati ga bez negativnog uticaja na ostatak operativnog sistema. Na taj način ne samo da naš sistem postaje stabilniji, već i sigurniji i brži i to sve u svega nekoliko minuta koliko je potrebno za ažuriranje.

U suštini, to su neke osnovne funkcije kernela u Linux operativnom sistemu.