Koja je razlika između Linux i Unix operativnog sistema

Linux je nastao na ideji Unix-a, ali svakako nije Unix. Da bismo malo bolje pojasnili ko je ko (odnosno šta je šta), u ovom tekstu ćemo objasniti koje su to razlike između Linux i Unix operativnog sistema.

Za početak, Linux je slobodan operativni sistem otvorenog koda (free and open-source). Unix je komercijalni proizvod koji se proizvodi od strane različitih vendora i najčešće je namenjen za rad na njihovom hardveru. U pitanju je operativni sistem zatvorenog koda.

Ako zagrebemo malo dublje, videćemo da je su razlike svakako mnogo veće, kako tehnički tako i u arhitekturi oba operativna sistema. Da bismo bolje razumeli na koji način su se razvijali, potrebno je da pogledamo malo u njihovu istoriju.

Nastanak Unix-a

Unix je star preko 50 godina i nastao je kao nezvanični projekat Bell Labs-a koji je tada bio u vlasništvu kompanije AT&T. Kompanija Bell je ubrzo počela da ga koristi na svim svojim računarima. Nakon nekoliko revizija 1973. godine je ponovo napisan u C programskom jeziku (verzija 4). To je značajno zbog toga što je od te revizije bilo lakše preneti Unix i na druge računarske arhitekture.

Kada je te iste godine predstavljen drugim kompanijama, počele su da pristižu i porudžbine za kupovinu kopija Unix-a. S obzirom da AT&T kao telekomunikaciona kompanija nije imao dozvolu za prodaju operativnih sistema, nisu mogli da ga tretiraju kao proizvod. To je dovelo do toga da Unix počne da se prodaje kao izvorni kod sa licencom. Nominalni troškovi su bili toliki da se pokriju pakovanje i dostava i prava korišćenja. Takva verzija je prodavana bez ispravke bagova i bez tehničke podrške, pa ako vam je bilo potrebno da rešite neki problem, to ste morali da uradite sami.

Već od 1975. godine počinje da se koristi u akademskim ustanovama, među kojima i na Berkeley Univerzitetu. Tu se zahvaljujući entuzijazmu nekih profesora i studenata razvila izmenjena i unapređena verzija Unix-a, poznatija pod nazivom Berkeley Software Distribution (BSD). To nije bio zaseban operativni sistem, već kolekcija programa i sistemskih modifikacija koje su mogle biti dodate postojećem Unix sistemu. Neke kasnije verzije BSD-a su već bile pravi operativni sistemi.

U to vreme su postojale dve velike verzije Unix-a: AT&T i BSD. Sve druge Unix varijante kao AIX, HP-UX i Oracle Solaris su potomci neke od te dve verzije.

Tek 1984. godine AT&T je dobio mogućnost prodaje Unix-a kao proizvoda i od tada počinje njegova komercijalna prodaja.

Nastanak Linux-a

Ova komercijalizacija Unix-a je od nekih bila shvaćena kao put u dalje ograničavanje slobode za korisnike računara. Jedan od njih je bio i Ričard Stalman koji je rešio da kreira operativni sistem koji bi bio baziran na principima slobode. Pod slobodom je smatrao slobodu da se modifikuje izvorni kod, da se redistribuira modifikovana verzija softvera i da se softver korisiti na način kako to odgovara krajnjem korisniku.

Ovaj operativni sistem bi trebalo da ima funkcionalnost Unix-a, ali bez korišćenja Unix izvornog koda. On je nazvao operativni sistem GNU i 1983. godine osnovao GNU Project da bi razvio operativni sistem. Već 1985. je osnovao Free Software Foundation da bi promovisao, finansirao i podržao GNU projekat.

Tako je GNU operativni sistem počeo svoj razvoj. Svi delovi sistema su dobro napredovali, osim krenela. Razvojni tim okupljen oko GNU projekta je radio na razvoju mikrokernela pod nazivom GNU Hurd, ali je to slabo napredovalo. Drugim rečima, bez kernela nije moglo da bude ni operativnog sistema.

1987. godine Endrju S. Tanebaum je izdao operativni sistem pod nazivom MINIX (mini-Unix) kako bi lakše podučavao studente koji su studirali dizajn operativnih sistema. MINIX je bio funkcionalan operativni sistem sličan Unix-u, ali je imao neka ograničenja, posebno sa fajl-sistemom. Izvorni kod je bio dovoljno mali da bi omogućio studentima da prođu gradivo u jednom semestru. Iz tog razloga su neke funkcionalnosti ovog operativnog sistema morale biti žrtvovane.

Da bi bolje razumeo način na koji funkcioniše njegov Intel 80386, tadašnji student računarskih nauka Linus Torvalds je kao deo vežbe napisao jednostavan task-switching kod. Ispostavilo se da će taj kod postati tzv proto-kernel Linux-a (prvi kernel). Torvald je bio upoznat sa MINIX-om. U stvari, njegov prvi kernel je razvijen na MINIX-u uz pomoć Stalmanovog GCC kompajlera.

Torvalds zatim donosi odluku da razvije svoj lični operativni sistem koji će prevazići sva ograničenja MINIX-a.

Ko se bavi razvojem Unix-a i Linux-a?

Linux distribucija je zbir različitih delova.Linux kernel, GNU i korisničke aplikacije su uklopljene u svaku zasebnu distribuciju. Naravno, neko mora da radi to kombinovanje, uklapanje i održavanje, baš kao što neko mora da razvije krenel, aplikacije i core funkcionalnosti. Oni koji održavaju distribucije, kao i zajednice okupljene oko tih distribucija, svi oni iraju važnu ulogu prilikom stvaranja i održavanja jedne distribucije.

Linux je rezultat distribuirane saradnje volontera, organizacija kao što su Canonical i Red Hat i sponzorisanih pojedinaca.

Sa druge strane, komercijalni Unix je razvijen kao jedan proizvod, korišćenjem in-house resursa ili striktno kontrolisanih third-party developer-a. Često ovi proizvodi imaju jedinstven kernel i dizajirani su specijalno za hardverske platforme koje određeni proizvođači distribuiraju na tržište.

Takođe, slobodni i open-source derivati BSD Unix verzije kao što su FreeBSD, OpenBSD i DragonBSD koriste kombinaciju BSD koda i novog koda. Sada su to projekti podržani od strane zajednice developera, baš kao i Linux distribucije.

Standardi i usklađenost

Uopšteno gledajući Linux nije usklađen ni sa Single Unix Specification (SUS) ni sa POSIX-om. On pokušava da ispoštuje oba standarda, ali bez robovanja bilo kojem od njih. Bulvalno je samo jedan izuzetak, a to je Inspur-K-UX, kineski Linux koji je usklađen sa POSIX-om.

Sa druge strane Unix je usklađen. Neki BSD derivati, uključujući sve osim jedne verzije macOS-a su usklađeni sa POSIX-om.

Trgovačka marka i izdavačka prava

Linux je registrovana trgovačka marka Linusa Torvaldsa. Linux kernel i core funkcionalnosti se izdaju pod različitim GNU copyleft GP licencama. Izvorni kod je dostupan besplatno.

Unix je registrovana trgovačka marka Open Group-a. On je zaštićen, u vlasništvu je i proizvod je zatvorenog koda. FreeBSD je zaštićen u okviru FreeBSD projekta a izvorni kod je dostupan.

Razlike u korišćenju Linux i Unix operativnog sistema

Sa strane korisničkog iskustva iz komandne linije, tu nema mnogo razlike. Zbog POSIX standarda i usklađenosti, softver napisan na Unix-u može biti kompajliran za Linux operativni sistem. Na primer, shell skripte mogu biti korišćene direktno na Linux-u, u najvećem broju slučajeva sa malo ili potpuno bez modifikacije.

Neki alati iz komandne linije imaju nešto drugačije komande, ali je u suštini to ista grupa alata koja je dostupna za obe platforme. Tako IBM-ov AIX ima AIX Toolbox for Linux Applications koji omogućava sistem administratorima da instaliraju stotine GNU paketa (kao Bash, GCC itd).

Različite verzije Unix-a imaju različite grafičke korisničke interfejse (GUI), kao što je slučaj i sa Linux-om. U pitanju su sličnosti koje omogućavaju korisniku koji je upoznat sa osnovnim konceptima, da se lako snađu u grafičkim okruženjima.

Još lakše ćete naučiti o razlikama ukoliko administrirate oba sistema. Na primer, postoje različiti init mehanizmi. Derivati System V Unix-a i BSD-a imaju različite init sisteme. Podrazumevano, Linux distribucije će koristiti ili init sistem izveden iz Unix System V ili systemd.

Zaključak

Ako imate iskustva u korišćenju jednog operativnog sistema, nećete se previše namučiti da se snađete i na drugom. Ako ostavimo po strani cenu, jasno je da su razlike u filozofiji, licenciranju, razvojnom modelu i načinu upravljanja veće i značajnije od razlika u komandnoj liniji. Tako su Unix i Linux sa jedne strane veoma slični, a sa druge ipak veoma različiti.