JSON vs XML

JSON i XML su popularni formati, koji imaju dosta sličnosti, ali i bitnih razlika. Zato ćemo u ovom tekstu objasniti neke ključne razlike i sličnosti između JSON-a i XML-a, kako biste lakše mogli da donesete odluku o tome koji format podataka ćete koristiti u vašem sledećem projektu.

Šta je XML?

XML je skraćenica od Extensible Markup Language, što predstavlja jezik za označavanje simbola predstavljenih u ljudskom i kompjuterski čitljivom formatu. Ovi simboli se mogu postaviti u tekst dokumenta da bi se organizovali i označili različite delove. Štaviše, XML je proširiv jer developer može slobodno da kreira samoopisne tagove ili jezike. Ovaj jezik ne predstavlja nužno podatke, ali omogućava developerima da ih čuvaju i organizuju kako bi ustanovili kako će podaci biti predstavljeni. Jednostavno rečeno, XML je jezik za označavanje kreiran za skladištenje podataka.

XML potiče od SGML-a (Standard Generalized Markup Language), ali je izveden na fleksibilniji i jednostavniji način. Dizajniran je da olakša razmenu podataka pretvaranjem različitih sistema u univerzalne. Da bi to postigao, XML je implementirao skup specifikacija u vezi sa semantikom i prilagođenim jezicima za označavanje. Pritom je uspostavio standardnu i jasnu strukturu za svaku aplikaciju, obezbeđujući integritet i razmenu podataka.

Ipak, važno je znati da XML nije programski jezik, jer kao takav ne izvodi nikakve algoritme ili računanje. Drugim rečima, nema sopstveni skup gramatičkih pravila i rečnika za generisanje kompjuterskih programa. Umesto toga XML je razvijen da identifikuje, čuva i organizuje podatke.

Postoji mnogo praktičnih primena XML-a, a neke od njih su:

• Razmena podataka: XML se koristi za razmenu podataka između različitih aplikacija i sistema. Koristi se kao standardni format za razmenu podataka između aplikacija koje se razvijaju na različitim platformama.
• Web servisi: XML se koristi u web servisima za opisivanje usluga koje pružaju i načina na koji se te usluge mogu pristupiti i koristiti.
• Konfiguracioni fajlovi: XML se često koristi za konfiguracione fajlove za aplikacije, gde se podaci čuvaju u XML formatu i čitaju se i interpretiraju od strane aplikacije.
• HTML stranice: XML se koristi kao osnova za HTML stranice. XHTML, koji je XML bazirana verzija HTML-a, koristi se kao standardni format za web stranice.
• Elektronski dokumenti: XML se koristi za kreiranje i čuvanje elektronskih dokumenata. Mnogi formati elektronskih dokumenata, kao što su PDF, Office Open XML i OpenDocument, koriste XML kao osnovu.
• Baze podataka: XML se koristi u bazama podataka za čuvanje podataka u strukturi koja se lako može čitati i pretraživati.
• Prevođenje: XML se koristi u softveru za prevođenje, gde se koristi za čuvanje prevoda i lokalizaciju aplikacija.

Šta je JSON?

JSON je skraćenica od JavaScript Object Notation, što znači da je primarni format podataka u JavaScript aplikacijama. Rastuća popularnost JavaScript-a je dovela do stvaranja više JSON poruka. Iako su i drugi formati prihvatljivi u ovoj programskoj platformi, oni zahtevaju dodatni napor prilikom pisanja koda, dok je JSON već integrisan i savršeno uparen za rad sa JavaScript-om. Osim toga i uprkos tome što je napisan u JavaScript-u, JSON je nezavisan od jezika (baš kao XML), što znači da ga možete koristiti sa bilo kojim programskim jezikom.

Slično XML-u, JSON takođe prima podatke sa web servera i prenosi ih na web stranicu. Pored toga, potrebno mu je manje kodiranja, a i njegova veličina je manja, što doprinosi bržim procesima i bržem prenosu podataka.

Nekoliko praktičnih primena JSON-a su:

• Razmena podataka: JSON se često koristi za razmenu podataka između aplikacija i sistema. On se može koristiti za slanje i primanje podataka u realnom vremenu između aplikacija i servera.
• Web servisi: JSON se koristi u web servisima za razmenu podataka između klijenta i servera. To je popularan način razmene podataka u RESTful API-ima.
• Čuvanje podataka: JSON se koristi za čuvanje podataka u aplikacijama i bazama podataka. JSON format je jednostavan za čitanje i pisanje, pa se lako može koristiti za čuvanje podataka u bilo kojoj aplikaciji.
• Konfiguracioni fajlovi: JSON se koristi za konfiguracione fajlove u aplikacijama. Konfiguracioni fajlovi se koriste za podešavanje i konfigurisanje aplikacija i često se čuvaju u JSON formatu.
• Front-end razvoj: JSON se koristi u front-end razvoju za čitanje i prikazivanje podataka u aplikacijama. JavaScript, kao programski jezik za front-end razvoj, ima ugrađenu funkciju za čitanje i obradu JSON formata.

Razlike između JSON-a i XML-a

Uprkos nekim sličnostima, postoje neke bitne razlike između JSON-a i XML-a..

Kao što smo već pomenuli, XML je jezik za označavanje, dok je JSON, s druge strane, format podataka. Jedna od najznačajnijih prednosti korišćenja JSON-a je manja veličina fajla; zbog čega je i prenos podataka brži od XML-a.

Pored toga, JSON je kompaktan i veoma lak za čitanje, pa fajlovi izgledaju čistije i organizovanije bez praznih tagova i podataka. Jednostavnost njegove strukture i minimalna sintaksa čine JSON lakšim za korišćenje i čitanje.

Nasuprot tome, XML je zbog svog standarda i strukture tagova veći i teži za čitanje.

Međutim, poređenje između JSON-a i XML-a nije tako jednostavno. JSON se često pogrešno tumači kao zamena za XML. Iako je JSON odličan izbor za jednostavan prenos podataka, on ne obavlja nikakvu obradu ili izračunavanje. XML može biti „star“ i složen, ali njegova složenost je ono što omogućava ovom jeziku ne samo da prenosi podatke već i da obrađuje i formatira objekte i dokumente.

Za razliku od JSON-a, dokument u XML-u se obično sam opisuje. Obično XML dokument ima vezu sa svojom šemom u header-u (šeme su takođe napisane u XML-u i definisane u XML specifikaciji od strane W3C-a).Takođe, dokument se može potvrditi u odnosu na šemu. Drugim rečima, aplikacija koja učitava dokument može da proveri da li je ispravan, bez propuštanja tagova ili drugih grešaka.

Takođe postoji podrška za JSON šeme, što znači da možete da uradite isto što i XML koristeći dotični format podataka. Međutim, to nije ugrađeno u ovu tehnologiju. Zbog toga su potrebna proširenja koja podržavaju JSON šeme.

Još jedna velika prednost korišćenja XML-a je ta što obrađuje komentare i metapodatke. Ova funkcionalnost olakšava developeru da prati šta se dešava i da deli dokument sa drugim članovima tima. Štaviše, XML omogućava različite tipove podataka (kao što su slike i grafikoni), za razliku od JSON-a, koji podržava samo nizove, objekte, brojeve i logičke nizove.

Što se tiče bezbednosti, kada se koristi XML, provera validnosti i eksterno proširenje su podrazumevano omogućeni, što njegove strukture čini raspoloživim za online napade.

Onemogućavanje istih čini XML strukture sigurnijim. S druge strane, korišćenje JSON-a je uglavnom bezbedno, mada može biti više izloženo riziku kada se koristi JSONP (JSON vith Padding), jer može da dovede do CSRF (Cross-Site Request Forgery) napada.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, način na koji se podaci čuvaju u XML-u takođe se razlikuje od JSON-a. Dok XML čuva podatke u strukturi stabla, JSON ih skladišti kao mapu, što podrazumeva ključ-vrednost (key-value) parove.

Pored toga, JSON ne koristi tagove za zatvaranje koda i može da koristi nizove (strukture podataka sa grupama elemenata).

Uprkos mnogim razlikama između JSON i XML-a, ono što ih uglavnom razlikuje je parsiranje podataka. Kao što smo ranije pomenuli, JSON se lako može parsirati redovnom JavaScript funkcijom pošto je već integrisan.

Kod XML-a je potpuno drugačije jer on mora da se parsira pomoću XML parsera, što je teže i sporije. Zato neki programski jezici, poput Jave, imaju XML parsere kao deo svoje standardne biblioteke.

Sličnosti između JSON-a i XML-a

Iako se JSON i XML dosta razlikuju, u praksi su često predmet poređenja. Možda zbog toga što oba služe veoma sličnoj nameni, a to je skladištenje i prenos podataka.

Velika prednost korišćenja XML-a ili JSON-a je ta što se oba mogu preuzeti pomoću XHR-a (XMLHttpRequest). XHR je API dostupan u skriptnim jezicima kao što su JavaScript, PHP, Python, Ruby, itd., a njegov objekat omogućava da se zatraže podaci sa web servera. Osim toga, i XML i JSON se mogu parsirati i kompatibilni sa većinom programskih jezika.

Na kraju, uprkos razlikama u pogledu strukture i semantike, i JSON i XML prate hijerarhijski red vrednosti unutar vrednosti.

JSON vs XML: koji je bolji?

Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan. XML je imao svoje zlatno doba po svom stvaranju. On je izuzetno doprineo razmeni podataka na univerzalnom jeziku, transformišući svet računarstva. Do danas, iako se često smatra „starinskim“, XML ima odlične karakteristike koje prevazilaze brzu obradu i transport podataka, pa je shodno tome složeniji od JSON-a.

Iz toga razloga nije baš zahvalno porediti JSON u odnosu na XML. Sve zavisi od namene i cilja developera. JSON je evidentno brži i lakši za korišćenje. Sa druge strane, iako je XML sporiji i složeniji, on pruža neke funkcionalnosti koje do danas nisu razvijene u JSON-u.

Tehnologija nikada ne prestaje da se razvija, a kako je JavaScript postao jedan od najpopularnijih programskih jezika, JSON je takođe počeo da privlači pažnju.

Sve u svemu, za obavljanje razmene podataka koja ne zahteva mnogo opreza u vezi sa validacijom i sintaksom, JSON je najverovatnije najbolja opcija. Međutim, postojanje JSON-a ne odbacuje važnost učenja XML-a jer njegove karakteristike donose više od puke brzine transporta i procesiranja podetaka.

Zaključak

XML je jezik za označavanje koji je bio u stanju da definiše skup pravila i strukture kako bi razmenu podataka učinio univerzalnom i dalje proizveo dokumente koji su i ljudski i kompjuterski čitljivi.

JSON je, s druge strane, format podataka i moderniji pristup koji ima za cilj da posluži istoj svrsi kao i XML.

JSON i XML se razlikuju u različitim aspektima. Ukoliko je vaš cilj da postignete brži prenos podataka, onda će JSON biti vaš izbor. U tom smislu, performanse JSON-a prevazilaze XML.

Međutim, XML nastavlja da igra značajnu ulogu u skladištenju podataka, a developeri i dalje veoma često koriste njegove formate i postavljaju ih kao podrazumevane u brojnim alatima.