Domeni i gTLD domeni: Malo istorije, statistike i informacija

U pradavno vreme Interneta, domeni nisu postojali jer se mreža koristila za razmenu informacija, slanje i primanje, nisu postojale lokacije koje su ljudi posećivali, već su dva ili više povezanih računara direktno komunicirali. Međutim, kako se komunikacija razvijala, u jednom trenutku su stručnjaci osmislili koncept domena sa ciljem lakšeg pamćenja adresa servera povezanih na globalnu mrežu. Tada, sredinom osamdesetih, osmišljeno je sedam tipskih domena (gTLD) koji su pokrivali sve potrebe: .gov, .edu, .com, .mil, .org, .net i .int. Kako se manje više sve odvijalo u okviru SAD, ovi generički domeni, odnosili su se na američke institucije. Kako se priča širila, i Evropa i Azija ulazile ozbiljnije, počeli su se poljavljivati lokalni, dvoslovni domeni na osnovu ISO-3166 skraćenica za svaku od zemalja. Ukupno ih je oko 250. Broj generičkih domena je takođe tokom godina rastao, pa su tako 2002. pridodati i .aero, .biz, .coop, .info, .museum, .name, .pro, .asia, .cat, .jobs, .mobi, .tel i .travel. Ipak, dobar deo ovih domena nije doživeo veliku popularnost. Još nekoliko domena je odobreno, a u javnosti je odjeknuo gotovo jedino još .xxx, iz razumljivih razloga.

Tokom 2008. ICAAN usvaja inicijativu za otvaranje mogućnosti za registraciju internacionalizovanih domena (IDN), odnosno domena na lokalnim pismima, pa su nacije koje ne pišu latiničnim pismom dobile mogućnost da apliciraju za domene. Tako smo dobili domene na ćirilici, kineskom, arapskom i drugim pismima. Primer ovoga je i naš .срб domen. Otprilike u isto vreme, pokreće se inicijativa da se liberalizuje otvaranje novih generičkih (gTLD) domena. Razlog – zauzeće velikog broja domena u postojećim domenskim prostorima, pre svega .com, pa je kao rešenje predloženo otvaranje tipskih domena. Pet godina kasnije, oni su pred nama. Da bi dobili .štagod bilo je potrebno da aplicirate na vreme, platite $185.000 i ako je sve ok sa dokumentacijom, i prvi ste zauzeli baš taj domen, na koji niko drugi ne polaže prava – on je vaš. Ukupno je stiglo 1930 aplikacija, i one se obrađuju do današnjeg dana, a redosled je odredila lutrija. Veliki broj novih domena je postao dostupan, a svake nedelje bivaju prihvaćeni novi. Celokupan spisak sa detaljima možete pogledati ovde.

Podela domena

Iako nema organičenja u tome za šta se moglo aplicirati, novi domeni se mogu se podeliti u nekoliko grupa:

Prva grupa su domeni koji se bave geografskim pojmovima – npr. gradovi, pokrajine, republike, ostrva i sl, i njih je jako mnogo. Evo nekoliko primera: .quebec, .koeln, .london, .madrid, .melbourne, .miami, .moscow, .nagoya, .nyc, .paris.

Druga grupa su domeni koji se tiču generičkih pomova, profesija, zajednica (vera, interesovanja, opredeljenja…) i njih takođe ima mnogo, i često se dešava da nekoliko vrlo sličnih ima na istu temu. Evo nekih primera: .guru, .photography, .expert, .ninja, .webcam, .rentals, .equipment, .house, .contractors. Ipak ako ste fotograf imate problem jer su vam na raspolaganju .photography, .photo, .photos, .camera, .gallery, .pics …

Treća grupa su domeni vezani za brendove, pa su tako većina velikih uzeli za svoje za sebe. Tu imamo, na primer: .abarth, .android, .aol. .apple. .audi, .bbc, .bmw, .canon, .cisco, .dell, ford, .fujitsu, .htc, .nike i drugi.

Četvrta, i poslednja grupa su internacionalni domeni, u okviru koje postoje sve tri prethodne grupe, ali kako su okrenuti vrlo specifičnim javnostima, njihovo tržište je vrlo ograničeno. Primeri ovakvih domena: .vermögensberater, .онлайн, .сайт, .中国, .中國, .グーグル, .קוֹם, .موزايك

Naravno, neki od ovih domena su stvoreni sa idejom komercijalizacije i biće otvoreni za javnost, a registracija neće biti uslovljavana. Kod nekih će biti uslova, a neki će biti potpuno zatvoreni i upotrebljavani isključivo za interne potrebe.

Jasno je da će neki domeni predstavljati osveženje i komercijalni uspeh. Neki će biti trenutno popularni ali će ih ljudi zaboraviti, a mnogi nikada neće ni „poleteti“.

Ako razmišljate da registrujete neki domen, pokušajte – obezbedili smo registraciju svih interesantnih domena koji nemaju restrikcije i neke posebne uslove registracije. Možda to bude odlična ideja. Dobar domen neće spasiti loš servis, kao što ni loš (dobro, ne baš sjajan) domen neće uništiti dobar servis. 

Mnogi zanimljivi servisi koristili su i ccTLD domene jer im je odgovaralo. Na primer eye.fi, histori.ca, drop.io, blogge.rs, youtu.be, go.to, about.me, last.fm, 500.co.

Pogledajte koje sve domene možete registrovati na mCloud.rs portalu.